عن عبد الله بن عباس رضي الله عنهما أن عمر بن الخطاب رضي الله عنه قال وهو جالس على منبر رسول الله صلى الله عليه وسلم : "إن الله قد بعث محمدًا صلى الله عليه وسلم بالحق، وأنزل عليه الكتاب، فكان مما أُنْزِلَ عليه آية الرجم، قَرَأْنَاَهَا وَوَعَيْنَاَهَا وعَقِلْنَاَهَا، فَرَجَمَ رسول الله صلى الله عليه وسلم ، ورجمنا بعده، فأخشى إن طال بالناس زمان أن يقول قائل: ما نجد الرجم في كتاب الله فَيَضِلُّوا بترك فريضة أنزلها الله، وإن الرجم في كتاب الله حَقٌّ على من زنى إذا أَحْصَنَ من الرجال والنساء، إذا قامت البينة، أو كان الحَبَلُ، أو الاعتراف".
[صحيح] - [متفق عليه]
المزيــد ...
Od Abdullaha b. Abbasa, radijallahu anhu, prenosi se da je Omer b. el-Hattab, radijallahu anhu, jednom prilikom sjedio na Poslanikovom minberu i rekao: “Svevišnji je Allah poslao Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, i objavio mu Knjigu. Između ostalih ajeta, objavljen mu je ajet o kamenovanju, koji smo učili, razumjeli i imali svijest o njemu. Allahov je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kamenovao neke osobe, a i mi smo to činili nakon njegove smrti. Bojim se da će, nakon što prođe mnogo vremena, neko kazati: ‘U Kur’anu ne postoji ajet u vezi s kamenovanjem!’ Eto, tako bi zalutali izostavljajući obavezu koju je Allah objavio. Prema Allahovoj knjizi, moraju se kamenovati muškarac i žena koji su u braku ili su bili u braku, ukoliko se dokaže da su počinili blud, ili ukoliko je žena trudna, ili ukoliko priznaju.”
[Vjerodostojan] - [Muttefekun alejh]
Omer b. el-Hattab se popeo na minber držeći hutbu i kazavši da je Svevišnji Allah poslao Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, sa istinitom vjerom, a to je islam. Objavio mu je najbolju Knjigu, a to je Kur'an. Između ostalih ajeta, objavljen mu je ajet o kamenovanju, za one koji počine blud, a kušali su brak. Međutim, ajet koji se bavi kamenovanjem derogiran je u smislu da je uklonjen iz Mushafa, ali je propis ostao na snazi. Zbog toga se Omer pobojao da će ljudi, nakon što prođe određeno vrijeme, zanijekati propis o kamenovanju u Kur'anu, pa ih na to upozorava da je to istina. Svako onaj ko učini blud, a kušao je brak koji je bio pravno valjan, ili onaj ko prizna bludnu radnju, ili žena bez muža ostane trudna, ili je bez gospodara (ako se radi o robinji), a kušale su brak; za sve ove slučajeve propis je kamenovanje. Ovo su, dakle, stvari kojima se potvrđuje fiksirana kazna kamenovanja za ove vrste bluda.