Hadis: "Neka niko od vas ne želi sebi smrt, jer ako je bio dobročinitelj, možda će još više dobra uraditi, a ako je bio grješnik, možda će se pokajati, pa zatražiti Allahovo zadovoljstvo."

عن أبي هريرة رضي الله عنه : أن رسولَ اللهِ صلى الله عليه وسلم قالَ: "لا يَتَمَنَّ أحَدُكَم الموتَ، إما مُحسِناً فلعلَّه يَزْدَادُ، وإما مُسِيئاً فلعلَّه يَسْتَعْتِبُ". وفي رواية قال رسول الله صلى الله عليه وسلم : "لا يَتَمَنَّ أحَدُكُم الموتَ، ولا يَدْعُ به من قبلِ أنَ يَأتيَه؛ إنه إذا ماتَ انقطعَ عملُهُ، وإنه لا يَزيدُ المؤمنَ عُمُرُهُ إلا خيراً".
[صحيح] - [متفق عليه. الرواية الأولى لفظ البخاري مع زيادة في أوله. الرواية الثانية لفظ مسلم]

Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: "Neka niko od vas ne želi sebi smrt, jer ako je bio dobročinitelj, možda će još više dobra uraditi, a ako je bio grešnik, možda će se pokajati." Ovo je Buharijeva verzija, a Muslimova glasi: "Neka niko od vas ne želi sebi smrt, i neka ne moli za nju, jer kada čovjek umre, prekida se njegov posao; a zaista vjerniku njegov život samo uvećava dobro."
[Vjerodostojan] - [Muttefekun alejh]

Objašnjenje

Njegove riječi: "Neka niko od vas ne želi sebi smrt...” ukazuju na zabranu priželjkivanja smrti, jer željeti smrt označava nezadovoljstvo Allahovom odredbom. Vjerniku je obaveza da bude strpljiv kada ga zadesi neka nedaća, pa ako bude strpljiv na njoj, postići će dvije veoma važne stvari. Prva je oprost grijeha, jer vjernika ne zadesi ni briga ni tuga ni bilo koja druga nedaća, a da mu Allah zbog toga ne oprosti grijehe, pa čak i kada ga trn ubode. Druga je postizanje nagrade. Međutim, ako bude želio smrt, to ukazuje da on nije strpljiv na onome što je Allah odredio i nije zadovoljan tom odredbom. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pojašnjava da takav može biti ili dobročinitelj, pa da još više u svome životu činiti dobra djela; ako ostane u životu, pa makar imao i nedaće, on će možda povećati svoja dobra djela. A ako je grešnik, koji čini loša djela, može ako ostane u životu dobije priliku da se pokaje, pa da mu bude oprošteno. Zato niko ne treba moliti za smrt, jer sve je određeno, nego treba biti strpljiv i nadati se nagradi. Hadisom se ukazuje na to da je razlog zabrane želje za smrću i dove za nju to što se smrću prekidaju djela. Život je prilika da se čine dobra djela i da se zasluži golema nagrada, pa makar i ne bilo ništa drugo do nastavak provođenja tevhida, koje je najbolje djelo. Onaj za koga Allah odvajkad zna da će loše okončati, tako će i umrijeti, bez obzira da li živio dugo ili kratko. Takav i kada bi požurivao smrt, u tome ne bi imao nikakve koristi. Hadisom se podstiče dobročintelj da nastavi sa dobrim djelima, a onaj ko čini zlo se upozorava na opasnost tih djela. Kao da se kaže: "Ko je dobročinitelj neka ne želi smrt, nego neka nastavi sa dobrim djelima što više, a ko čini loše neka ne želi smrt nego da napusti loša djela kako ne bi umro čineći ih pa da bude u opasnosti."