Hadis: "Nema više hidžre (iz Mekke), nego ima odlučna borba i iskrena namjera. Kad god budete pozvani na vojni pohod, odazovite se!"

عن عبد الله بن عباس رضي الله عنهما قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم يوم فتح مكة: «لا هجرة بعد الفتح، ولكن جهاد ونية. وإذا اسْتُنْفِرْتُم فَانْفِرُوا. وقال يوم فتح مكة: «إن هذا البَلد حَرَّمَهُ الله يوم خلق الله السموات والأرض، فهو حَرَامٌ بحُرْمَةِ الله إلَى يوم القيامة، وإنه لم يحل القتال فيه لِأَحَدٍ قَبْلِي، ولم يَحِلَّ لي إلا ساعة من نهار، حرام بِحرمة الله إلى يوم القيامة، لا يُعْضَدُ شَوْكُهُ، وَلاَ يُنَفَّرُ صَيْدُهُ، وَلاَ يَلْتَقِطُ لُقَطَتَهُ إلا من عَرَّفَهَا، ولاَ يُخْتَلَى خَلاَهُ». فقال العباس: يا رسول الله، إلا الإِذْخِرَ؛ فإنه لِقَيْنِهِمْ وبيوتهم؟ فقال: «إلا الإِذْخِرَ».
[صحيح] - [متفق عليه]

Ibn Abbas, radijallahu 'anha, veli: „Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: "Nema više hidžre (iz Mekke), nego ima odlučna borba i iskrena namjera. Kad god budete pozvani na vojni pohod, odazovite se!" l rekao je na dan oslobođenja Mekke: "Allah je ovaj grad , uistinu, učinio svetim još na Dan stvaranja nebesa i zemlje. On je svet Allahovom svetošću do Sudnjeg dana. U njemu prije mene nije bilo dozvoljeno nikome voditi borbu, a nije ni meni bila dozvoljena nego samo jedan časak dana. Ovaj grad je Allah učinio svetim sve do Sudnjeg dana. Trnje u njemu se ne siječe, njegov lov se ne rastjeruje, u njemu nađeni izgubljen tuđi predmet uzima samo onaj koji će ga obznaniti, a trava (zelenilo) u njemu se ne čupa.' “Osim izhira (rogozine), Allahov Poslaniče.” - primijetio je Abbas jer je on (potreban) za njihove kovače i njihove kuće. “Osim izhira.” - rekao je Allahov Poslanik.
[Vjerodostojan] - [Muttefekun alejh]

Objašnjenje

Ibn Abbas nam saopštava da je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, na dan oslobođenja Mekke, održao govor, pa je rekao: Nema više seljenja (iz Mekke), jer ona je postala islamsko mjesto, nego ima odlučna borba i iskrena namjera. Kad god budete pozvani na vojni pohod, odazovite se, kao vid pokornosti Allahu, Poslaniku, i vašim pretpostavljenim. Zatim je Poslanik ukazao na svetost Mekke koja je takva još od dana stvaranja nebesa i Zemlje i da u njoj prije njega nije bilo dozvoljeno nikome voditi borbu, a nije ni njemu bila dozvoljena nego samo jedan časak dana. Potom je svetost vraćena. Potom je spomenuo da je ovaj grad častan, da se trnje u njemu ne siječe, njegov lov ne rastjeruje se, u njemu nađeni izgubljen tuđi predmet uzima samo onaj koji će ga obznaniti, a trava (zelenilo) u njemu ne čupa se.' Iz te zabrane izuzeo je izhir (rogozina) za potrebe Mekkelija. Tejsiru-l-allam, str. 384., Tenbihu-l-efham, 3/515., Te'sisu-l-ahkam, 3/351.