عن عبد الله بن عمر -رضي الله عنهما- أَنَّ رَجُلاً مِنَ الأعرَاب لَقِيهَ بِطَريق مَكَّة، فَسَلَّم عَلَيه عَبد الله بنُ عمر، وَحمَلهُ على حمار كان يركَبُهُ، وَأعطَاه عِمَامَة كَانت على رأسه، قال ابن دينار: فقُلنا له: أَصْلَحَك الله، إنَّهم الأعراب وهُم يَرْضَون بِاليَسِير، فقال عبدُ الله بنَ عُمر: إِنَّ أَبَا هَذَا كَانَ وُدًّا لِعُمر بنِ الخطَّاب -رضي الله عنه- وإنِّي سَمِعت رسول الله -صلى الله عليه وسلم- يقول: «إِنَّ أَبَرَّ البِرِّ صِلَةُ الرَّجُل أَهْلَ وُدِّ أَبِيه». وفي رواية عن ابن دينار، عن ابن عمر: أنَّه كان إذَا خَرَج إلى مكة كان له حمار يَتَرَوَّحُ عليه إذا ملَّ رُكُوبَ الرَّاحِلة، وَعِمَامة يَشُدُّ بها رأسه، فَبينَا هو يومًا على ذلك الحمار إِذْ مَرَّ بِهِ أَعْرَابِي، فقال: أَلَسْتَ فُلاَن بنَ فُلاَن؟ قال: بَلَى. فَأَعْطَاهُ الحِمَار، فقال: ارْكَب هَذَا، وَأَعْطَاهُ العِمَامَةَ وَقَالَ: اشْدُدْ بِهَا رَأْسَكَ، فَقَالَ لَهُ بَعض أصحَابِه: غفر الله لك أَعْطَيت هذا الأعرابي حمارا كنت تَرَوَّحُ عليه، وعِمَامَة كُنتَ تشدُّ بها رأسَك؟ فقال: إِنِّي سمِعت رسول الله -صلى الله عليه وسلم- يقول: «إِنَّ مِنْ أَبَرِّ البِّر أَنْ يَصِلَ الرَّجُلُ أَهْلَ وُدَّ أَبِيهِ بَعْدَ أَنْ يُوَلِّيَ» وَإِنَّ أَبَاه كان صَدِيقًا لِعُمَرَ -رضي الله عنه-.
[صحيح.] - [رواه مسلم.]
المزيــد ...

Od Abdullaha b. Omera, radijallahu anhuma, prenosi se da ga je na jednim od mekanskih puteva sreo neki beduin, pa mu je Abdullah b. Omer nazvao selam, popeo ga na magarca kojeg je jahao i dao mu svoj turban koji je nosio na glavi. Ibn Dinar veli: "Rekli smo mu: 'Allah ti popravio stanje, to su beduini, i oni su zadovoljni malim počastima!'" Na to mu je Abudllah b. Omer rekao: "Zaista je otac ovog čovjeka bio dobar prijatelj Omera b. el-Hattaba, radijallahu anhu, i ja sam čuo Allahovog Poslanika, sallallallahu alejhi ve sellem, da kaže: 'Zaista je jedno od najvećih dobročinstava da čovjek nastavi održavati vezu sa onima koje je njegov otac volio.'" A u predaji od Ibn Dinara od Ibn Omera prenosi se da je on imao jednog magarca na kojem bi se, kad bi išao u Meku, odmarao kad bi mu dosadilo jahanje na devi, i da je imao turban koji je stavljao na glavu. Jednom, dok je bio na tom svom magarcu, pored njega naišao je neki beduin, i on ga je upitao: "Zar ti nisi taj i taj?" "Jesam", odgovorio je on. Abdullah mu tada dade svog magarca i reče mu da ga uzjaše, i dade mu svoj turban i reče mu da ga omota oko glave. Na to mu neki od njegovih drugova rekoše: "Allah ti oprostio, dao si ovom beduinu svog magarca na kome si odmarao, i svoj turban!" On im reče: "Ja sam doista čuo Allahovog Poslanika, sallallallahu alejhi ve sellem, kada kaže: 'Zaista je jedno od najvećih dobročinstava da čovjek nastavi održavati vezu sa onima koje je njegov otac volio i nakon što njegov otac ode!' A otac ovoga bio je blizak prijatelj Omera, radijallahu anhu."

Objašnjenje

Ibn Omer, radijallahu anhu, imao je običaj na hadž putovati na devi, a poveo bi i magarca, na kojem bi odmarao kad bi mu dosadilo jahanje na devi. Jednog dana sreo ga je neki beduin, pa ga je Ibn Omer upitao: "Da li si ti taj i taj?" "Da" odgovorio je. Tada je Ibn Omer sišao sa svog magarca i rekao mu: "Uzmi ovo i uzjaši", i dao mu svoj turban te rekao: "A ovo omotaj oko glave." Tada je rečeno Ibn Omeru: "Allah ti oprostio", ili mu je rečeno: "Allah ti popravio stanje! Zaista su to beduini, oni su zadovoljni i daleko manjim počastima", tj. kako mu daješ magarca na kome si ti jahao i ideš pješice, i daješ mu turban kojim si ti pokrivao glavu, a on je beduin, bio bi zadovoljan i sa manjim od toga. Na šta im je on rekao: "Zaista je jedno od najvećih dobročinstava da čovjek nastavi održavati vezu s onima koje je njegov otac volio", odnosno jedno od najvećih i najpotpunijih dobročinstava jest da kada tvoj otac, majka ili bližnji rođak preseli na ahiret, činiš dobročinstvo onima koje je on volio, ne samo prema njegovim prijateljima već i prema njihovim bližnjim. "A otac ovoga bio je blizak prijatelj Omera", odnosno moga oca Omera b. el-Hattaba, radijallahu anhu, te mu je zato i ukazao počasti.

Prijevod: Engleski Francuski Španski Turski Urdu Indonežanski Ruski Bengalski Kineski
Prikaz prijevoda