Prenosi se da je Abdullah b. 'Amr b. 'As, radijallahu 'anhuma, rekao: "Jedan čovjek prišao je Allahovom Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve selleme, i rekao: 'Zavjetujem ti se na hidžru i džihad, nadajući se nagradi od Allaha, džellešanuhu.' Alejhisselam mu reče: 'Je li ti jedno od roditelja živo?' 'Jesu, oboje.', odgovori on. Alejhisselam mu tada reče: 'Da li ti uistinu želiš nagradu od Allaha?' 'Da.', odgovori on. 'Onda se vrati svojim roditeljima i pazi na njih i lijepo se ponašaj prema njima', reče Alejhisselam.'" (Muttefekun alejhi) Ovo je Muslimov rivajet, a po drugom rivajetu, koji prenosi i Buhari: "Došao je jedan čovjek Allahovom Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve selleme, i zatražio od njega dozvolu da krene u džihad. Na to ga Poslanik, sallallahu 'alejhi ve selleme, upita: 'Jesu li ti živi roditelji?' 'Jesu.', odgovori on. Alejhisselam mu tada reče: 'Idi njima, tvoj džihad je da sa njima budeš.'" "Daleko bio (od Allahove milosti), daleko bio, daleko bio svako onaj ko dočeka starost svojih roditelja, ili jednog od njih, a (zbog njih) ne uđe u Džennet!" Prenosi se da je Ebu Hurejre, radijallahu anhu, rekao: "Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve selleme, došao je jedan čovjek i upitao ga: 'O Allahov Poslaniče! Ko je najpreči da se prema njemu lijepo ophodim?' Poslanik reče: 'Tvoja majka.' Čovjek tada reče: 'Ko poslije nje?' 'Tvoja majka', odgovori on. 'Ko poslije nje?', ponovo upita čovjek. 'Tvoja majka', ponovo odgovori Poslanik. Čovjek ponovo upita: 'Ko poslije nje?' Poslanik tada reče: 'Tvoj otac!'" (Muttefekun alejhi) A u jednom drugom rivajetu stoji: "O Allahov Poslaniče! Ko je najpreči za moje druženje i lijepo ponašanje prema njemu?" Poslanik reče: "Tvoja majka, zatim tvoja majka, zatim tvoja majka, zatim tvoj otac." Behz b. Hakim prenosi od svoga oca, od djeda, da je rekao: "Rekao sam: 'Allahov Poslaniče, kome najviše trebam činiti dobro?' Rekao je: 'Majci, pa majci, pa majci, pa ocu, a zatim rodbini, i to po blizini srodstva.'" “Vrati im se i pitaj za dozvolu, pa ako ti oni dozvole, idi u džihad, u suprotnom ne idi, nego im čini dobročinstvo.” Allahovo zadovoljstvo je u zadovoljstvu roditelja, a Allahova srdžba je u srdžbi roditelja. "Kada bi god kakva grupa dobrovoljaca naišla iz Jemena, Omer b. el-Hattab, radijallahu anhu, upitao bi ih: 'Da li je među vama Uvejs b. Amir?'" "Zaista je jedno od najvećih dobročinstava da čovjek nastavi održavati vezu s onima koje je njegov otac volio." Čovjek nije u stanju odužiti se svome roditelju, izuzev da ga nađe u nečijem vlasništvu (kao roba), zatim ga otkupi, a potom oslobodi. "Dok su trojica ljudi putovala, kiša ih stjera u pećinu koja se nalaziše u jednom brdu, pa se s brda strovali stijena i zarobi ih unutra. Jedni drugima rekoše..." Ebu Hurejra, radijallahu anhu, izjavio je: „Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: 'Dobar rob, onaj ko je u vlasti drugog čovjeka, imat će dvije nagrade.’ Tako mi Onoga u Čijoj je ruci Ebu Hurejrina duša, da nije borbe na Allahovom putu, hadža i dobročinstva prema mojoj majci, volio bih da umrem u nečijoj vlasti.'“