Hadis: "Da li ti je ikada došao trenutak teži od onog poslije bitke na Uhudu?" "Svašta sam doživio od tvoga naroda" - reče on – "ali najteže što sam doživio od njih bilo je ono na Dan Akabe (pozivajući stanovnike Taifa)."

عن عائشة - رضي الله عنها- أنها قالت للنبي - صلى الله عليه وسلم - : هل أتى عليك يوم كان أشد من يوم أُحُدٍ ؟ قال: «لقد لقيت من قومك، وكان أشد ما لقيت منهم يوم العقبة، إذ عرضت نفسي على ابن عبد يَالِيلَ بْنِ عَبْدِ كُلَالٍ، فلم يجبني إلى ما أردت، فانطلقت وأنا مهموم على وجهي، فلم أستفق إلا وأنا بِقَرْنِ الثَّعَالِبِ، فرفعت رأسي، وإذا أنا بسحابة قد أظلتني، فنظرت فإذا فيها جبريل - عليه السلام - فناداني، فقال: إن الله تعالى قد سمع قول قومك لك، وما ردوا عليك، وقد بعث إليك ملك الجبال لتأمره بما شئت فيهم. فناداني ملك الجبال، فسلم علي، ثم قال: يا محمد إن الله قد سمع قول قومك لك، وأنا ملك الجبال، وقد بعثني ربي إليك لتأمرني بأمرك، فما شئت، إن شئت أطبقت عليهم الْأَخْشَبَيْنِ».
[صحيح] - [متفق عليه]

Prenosi se da je Aiša, radijallahu 'anha, upitala Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem: „Da li ti je ikada došao trenutak teži od onog poslije bitke na Uhudu?" "Svašta sam doživio od tvoga naroda" - reče on – "ali najteže što sam doživio od njih bilo je ono na Dan Akabe, kad sam se obratio lbn Abdu Jalilu b. Abdu-Kulalu, pa nije prihvatio ono što sam htio. Otišao sam veoma potišten, i nisam se osvijestio sve dok nisam došao u Karn Se'alib. Tada sam podigao glavu i ugledao kako mi oblak pravi hlad. Pogledao sam (ga bolje), kad u njemu Džibril. Pozva me i reče: 'Allah je čuo ono što ti je rekao tvoj narod, i kako su te odbili. On ti je poslao meleka (koji je zadužen za brda) da mu narediš što god hoćeš u vezi s njima.' Potom me pozva melek brda, nazva mi selam, a zatim reče: 'Muhammede, Allah je čuo ono što ti je rekao tvoj narod, a ja sam melek brda. Poslao me je moj Gospodar da mi narediš šta želiš. Ako hoćeš, ja ću nad njima poklopiti dva brijega.’”
[Vjerodostojan] - [Muttefekun alejh]

Objašnjenje

Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, nakon što ga je Aiša, radijallahu 'anha, upitala: „Da li ti je ikada došao trenutak teži od onog poslije bitke na Uhudu?", rekao je: "Da.", pa joj je spomenuo priču vezanu za njegov odlazak u Taif. Kada je Poslanik pozvao Kurejšije u Mekki, i kada su ga odbili, on je otišao u Taif kako bi im dostavio Allahov govor. Pozvao je Taifljane, ali oni su se još bezumnije ponijeli od Mekkelija, gađali su ga kamenjem tako da su mu pete prokvarile. Tada se obratio lbn Abdu Jalilu b. Abdu-Kulalu, jednom od uglednika Taifa iz Sekifa, pa nije prihvatio ono što je htio. Otišao je veoma potišten, i nije se osvijestio sve dok nije došao u Karn Se'alib. Tada je podigao glavu i ugledao kako mu oblak pravi hlad. Pogledao ga je bolje, a ono u njemu Džibril, koji mu reče: "Allah ti je poslao meleka (koji je zadužen za brda) da mu narediš što god hoćeš u vezi s njima." Potom ga pozva melek brda, nazva mu selam, a zatim reče: "Muhammede, poslao me je moj Gospodar da mi narediš šta želiš. Ako hoćeš, ja ću nad njima poklopiti dva brijega." Međutim, Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, zbog svoje blagosti i dalekovidnosti nije pristao na to, jer ako se to desi, oni će biti uništeni, nego je rekao: "Ja se nadam da će Allah dati da od njih nastanu oni koji će samo Allahu ibadet činiti i neće Mu sudruga pripisivati.” To se i desilo, Allah je dao da iz tog naroda koji su bili mušrici i koji su napali Poslanika pojave se oni koji su Ga obožavali.