عن عُروة بن الزبير، قال: سألتُ عبد الله بن عمرو عن أشد ما صنع المشركون برسول الله صلى الله عليه وسلم ، قال: رأيتُ عُقبة بن أبي مُعَيْط جاء إلى النبي صلى الله عليه وسلم وهو يصلي، فوضع رداءه في عنقه فخنقه به خنقًا شديدًا، فجاء أبو بكر حتى دفعه عنه، فقال: {أَتَقْتُلُونَ رَجُلًا أَنْ يَقُولَ رَبِّيَ اللَّهُ وَقَدْ جَاءَكُمْ بِالْبَيِّنَاتِ مِنْ رَبِّكُمْ} [غافر: 28].
[صحيح] - [رواه البخاري]
المزيــد ...
Urva b. Zubejr kaže: "Upitao sam Abdullaha b. Amra šta je bilo najgore od onoga što su idolopoklonici uradili Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem. Odgovorio mi je: 'Vidio sam Ukbu b. Ebu Muajta kad je prišao Vjerovjesniku, sallallahu alejhi ve sellem, dok je klanjao, stavio mu svoj plašt oko vrata i počeo ga žestoko stezati i daviti. Tada je došao Ebu Bekr i odgurnuo ga govoreći: 'Zar da ubijete čovjeka zato što govori: 'Gospodar moj je Allah!', a donio vam je jasne dokaze od Gospodara?!''"
[Vjerodostojan] - [Hadis bilježi imam Buhari]
Urva b. Zubejr b. Avvam, rahimehullah, upitao je Abdullaha b. Amra b. el-Asa, radijallahu anhuma, o tome šta je bilo najgore što su mušrici uradili Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, kao vid uznemiravanja. Tada mu je on kazao da je vidio Ukbu b. Ebu Muajta, kako je došao do Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, dok je klanjao u ograđenom dijelu Kabe, pa je svoju ili Poslanikovu, sallallahu alejhi ve sellem, odjeću omotao oko njegovog vrata i počeo ga jako daviti. Tada je došao Ebu Bekr i odgurno svojim rukama Ukbu od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, plačući i govoreći: "Zar da ubijete čovjeka zato što govori: 'Gospodar moj je Allah!', a donio vam je jasne dokaze od Gospodara vašeg?! (Gafir, 28).'" Ovo je najteži događaj kojeg je svjedočio Abdullah, radijallahu anhu, ali je Urva znao za još teže uznemiravanje od toga, a to mu je ispričala Aiša, radijallahu anha, supruga Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, koja ga je pitala: „Da li ti je ikada došao trenutak teži od onog poslije bitke na Uhudu? 'Svašta sam doživio od tvoga naroda', reče on, 'ali najteže što sam doživio od njih bilo je ono na Dan Akabe, kad sam se obratio lbn Abdu Jalilu b. Abdukulalu, pa nije prihvatio islam. Vratio sam se veoma potišten, i nisam se osvijestio sve dok nisam došao u Karnus-sealib. Tada sam podigao glavu i ugledao kako mi oblak pravi hlad. Pogledao sam i gle - u njemu Džibril. Pozva me i reče: 'Allah je čuo odgovor tvojih sunarodnjaka. Zna da su odbili tvoj poziv. On ti je poslao meleka (koji je zadužen za brda) da mu narediš što god hoćeš u vezi s njima.' Potom me pozva melek brda, nazva mi selam, a zatim reče: 'Muhammede, to je (tako), pa šta zapovijedi želiš? Ako hoćeš, ja ću nad njima poklopiti dva brijega. 'Ne', rekao je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, 'ja se nadam da će Allah iz njihovih kičmi izvesti one koji će samo Allahu ibadet činiti i neće Mu nikog pripisivati kao druga.'“ (Muttefekun alejh)