عن أبي عبد الله خباب بن الأرت رضي الله عنه قال: شكونا إلى رسول الله صلى الله عليه وسلم وهو مُتَوَسِّدٌ بُرْدَةً له في ظِلِّ الكعبة، فقلنا أَلاَ تَسْتَنْصِرُ لنا، ألا تدعو الله لنا؟ فقال: «قد كان من قبلكم يُؤخذ الرجل فيُحفر له في الأرض، فيُجعل فيها، ثمَّ يُؤتى بالمِنْشَارِ فيوضع على رأسه فيُجعل نصفين، ويُمشط بأمشاطِ الحديد ما دون لحمه وعظمه، ما يَصُدُّهُ ذلك عن دينه، والله لَيُتِمَّنَّ الله هذا الأمر حتى يسير الراكب من صنعاء إلى حضرموت لا يخاف إلا الله والذئب على غَنَمِه، ولكنكم تستعجلون». وفي رواية: «هو مُتَوَسِّدٌ بُرْدَةً، وقد لقينا من المشركين شدة».
[صحيح] - [رواه البخاري]
المزيــد ...
Ebu Abdullah Habbab b. El-Erett, radijallahu 'anhu, pripovijeda: „Mi smo se požalili Allahovom Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve selleme, a on bijaše u hladu Ka'be, naslonjen na svoj ogrtač, pa mu rekosmo: 'Zar nam nećeš tražiti pomoć od Allaha, Uzvišenog, zar za nas nećeš učiti dovu?' On nam na to odgovori: 'Znajte da je među narodima prije vas bilo ljudi kojima bi iskopali rupu u zemlji, zatim ga stavili u nju i donijeli pilu kojom bi prepilili njegovu glavu (odozgo) na dva dijela, ili bi mu željeznim bodljama meso i kožu od kostiju odvajali, ali sve to ga ne bi natjeralo da ostavi svoju vjeru. Tako mi Allaha, uistinu će Allah Uzvišeni, upotpuniti ovu vjeru dotle da će konjanik putovati sam iz San'a do Hadremevta nikog se ne plašeći, osim Allaha, Uzvišenog, i od vuka za svoje stado, međutim, vi to požurujete.“ A po jednom drugom rivajetu: „On je mirno ležao na svom ogrtaču pod glavom, pored svega što smo trpili od idolopoklonika."
[Vjerodostojan] - [Hadis bilježi imam Buhari]
U ovoj predaji Habbab, radijallahu 'anhu, govori o uznemiravanjima i tlačenju kojeg su u Mekki doživljavali muslimani od strane kurejševićkih nevjernika. U tom teškom stanju došli su da se požale Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem, a on je bio u hladu Ka'be, naslonjen na svoj ogrtač. Tada im je Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, pojasnio i upoznao ih o stanju naroda prije nas koji su zbog svoje vjere bili iskušavani više nego ashabi. Njima bi iskopavali rupu u zemlji, zatim ih stavljali u nju i donijeli pilu kojom bi prepilili njihove glave (odozgo) na dva dijela, ili bi im željeznim bodljama meso i kožu od kostiju odvajali. To je uistinu bilo veliko iskušenje i mučenje. Zatim se Vjerovjesnik, sallallahu 'alejhi ve sellem, zakleo da će ova vjera doživjeti vrhunac, da će islam zavladati do te mjere da će konjanik putovati iz Sane do Hadramevta, a neće se bojati nikoga osim Allaha i vuka za svoje ovce. Potom je Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, savjetovao ashabe da ne požuruju pobjedu, kazavši: "Vi doista požurujete.", tj. budite strpljivi i čekajte da vam Allah izlaz dadne, jer On će dati da ova misija uspije. Kasnije je i bilo tako kako je Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, obećao.