عن أبي عطية، قال: دخلت أنا ومسروق على عائشة رضي الله عنها ، فقالَ لها مسروقٌ: رجلانِ من أصحابِ محمدٍ صلى الله عليه وسلم كِلاَهُمَا لا يَألُو عَنِ الخَيْرِ؛ أحَدُهُمَا يُعَجِّلُ المَغْرِبَ وَالإفْطَارَ، وَالآخر يؤخِّر المغرب وَالإفْطَارَ؟ فَقَالَتْ: مَنْ يُعَجِّلُ المَغْرِبَ وَالإفْطَار؟ قالَ: عبدُ اللهِ -يعني: ابن مسعود- فقالتْ: هَكذا كانَ رسولُ اللهِ يَصْنَعُ.
[صحيح] - [رواه مسلم]
المزيــد ...
Ebu Atijja je kazivao: "Mesruk i ja posjetili smo Aišu, radijallahu anha, pa je Mesruk upitao: 'Dvojica ljudi, drugovi Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, ne propuštaju priliku da učine dobro, jedan požuri sa akšam-namazom i iftarom, a drugi odgodi akšam-namaz i iftar!' Ona je upitala: 'Ko požuri sa akšam-namazom i iftarom?' On je rekao: 'Abdullah', misleći na Ibn Mesuda. Ona tada reče: 'Tako je radio Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem.'"
[Vjerodostojan] - [Hadis bilježi imam Muslim]
Ebu Atijja i Mesruk su upitali Aišu, radijallahu anha, o dvojici ljudi, drugova Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem -koji je ispravno postupio: onaj ko malo odgodio iftar i klanjanje akšama, a drugi požuri sa iftarom i namazom. Na to ih je Aiša upitala ko je onaj koji je požurio sa iftarom i akšam-namazom. Oni su rekli da je to bio Ibn Mesud, radijallahu anhu. Ona im je rekla da je tako radio Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, tj. požurivao bi sa iftarom i klanjanjem akšam-namaza, i to je jedan od praktičnih sunneta Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, iz kojeg se razumije da je bolje požurivati sa iftarom.