Hadis: „Nemojte biti nasrtljivi kada tražite, jer, tako mi Allaha, niko od vas neće od mene nešto zaiskati i izvući od mene svojim navaljivanjem nešto što mi nije bilo po volji a da će u onome što sam mu dao imati bereketa!“

عن معاوية بن أبي سفيان رضي الله عنهما قال: قال رسول الله صلى الله عليه وسلم : «لا تُلْحِفُوا في المسأَلة، فوالله لا يَسْألني أحدٌ منكم شيئًا، فَتُخْرِجَ له مسألته منِّي شيئًا وأنا له كارِهٌ، فيُبَارَك له فيما أَعْطَيتُه».
[صحيح] - [رواه مسلم]

Muavija b. Ebi Sufjan, radijallahu 'anhuma, prenosi da je Poslanik , sallallahu alejhi ve sellem, kazao: „Nemojte biti nasrtljivi kada tražite, jer, tako mi Allaha, ko god od mene nešto traži pa mu to dam a meni mrsko, neće u tome imati bereketa.“
[Vjerodostojan] - [Hadis bilježi imam Muslim]

Objašnjenje

Muavija prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zabranio uporno traženje nečega od nekoga, što znači ustrajnost u traženju nečega, jer to uporno traženje otklanja bereket iz onoga što se uzme. Zatim se Poslanik zakleo da ko god mu traži nešto navaljujući, pa mu on to da ali ne dobre volje, neće imati bereketa u tome. Imam Tajjibi veli: "Tj. moje davanje koje mi nije po volji i berićet nisu spojivi." Gazali veli: "Ko uzme od nekoga nešto, znajući da je razlog tog davanja stid od onoga koji to traži ili stid od prisutnih, a inače ne bi dao, takav imetak je haram onome ko ga uzme po jednoglasnom stavu učenjaka i obaveza ga je vratiti vlasniku ili njegovim nasljednicima." Imam Nevevi kaže: "Islamski učenjaci su saglasni da je zabranjeno tražiti od nekoga nešto bez potrebe, a naši učenjaci se razilaze u vezi onoga ko je u mogućnosti da zarađuju na dva stava: ispravniji je stav da je to haram zbog vasnjkog značenja hadisa, a drugi stav da je halal ali je pokuđeno uz tri uslova: da se ne ponižava, da ne navaljuje i da ne opterećuje onoga ko pita, a ako nedostaje jedan uslov, onda je haram po jednoglasnom stavu. Mirkatul-mefatih Šerhu miškatil-mesabih, El-Kari, 1, Darul fikr, Bejrut, 1422., 4/1309.