Hadis: “Doista, ja znam kad si mnome zadovoljna, a kad si na me ljuta!”

عن عائشة رضي الله عنها قالت: قال لي رسول الله صلى الله عليه وسلم : «إنِّي لأعلمُ إذا كنتِ عنِّي راضيةً، وإذا كنتِ عليَّ غَضْبَى». قالت: فقلتُ: مِن أين تَعْرف ذلك؟ فقال: «أمَّا إذا كنتِ عني راضيةً، فإنكِ تقولين: لا وربِّ محمد، وإذا كنتِ علي غَضبى، قلتِ: لا وربِّ إبراهيم». قالت: قلتُ: أجل والله يا رسول الله، ما أهْجُرُ إلَّا اسمَك.
[صحيح] - [متفق عليه]

Aiša, radijallahu anha, pripovijeda: “Jednom, Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, obratio mi se: ‘Doista, ja znam kad si mnome zadovoljna, a kad si na me ljuta!’ Upitah: ‘Kako to možeš znati?’ On reče: ‘Kad si zadovoljna, onda se ovako zaklinješ: ‘Tako mi Gospodara Muhammedovog!’, a kad si ljuta, govoriš: ‘Tako mi Ibrahimovog Gospodara!’’ Na to sam priznala i rekla: ‘Da, tako je, Allahov Poslaniče. Kad sam ljuta, samo se sustežem od toga da izgovorim tvoje ime.’”
[Vjerodostojan] - [Muttefekun alejh]

Objašnjenje

Aiša, radijallahu anha, pripovijeda: “Jednom, Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, obratio mi se: ‘Doista, ja znam kad si mnome zadovoljna, a kad si na me ljuta!’ Upitah: ‘Kako to možeš znati?’ On reče: ‘Kad si zadovoljna, onda se ovako zaklinješ: ‘Tako mi Gospodara Muhammedovog!’, a kad si ljuta u vezi sa dunjalučkim stvarima i bračnim pitanjima, govoriš: ‘Tako mi Ibrahimovog Gospodara!’ Izbjegavaš moje ime, a izgovaraš ‘Ibrahimova’.’ Na to je Aiša priznala i rekla: ‘Da, tako je, Allahov Poslaniče. Kad sam ljuta, samo se sustežem od toga da izgovorim tvoje ime.’” Iako se Aiša, kad je bila ljuta, zaklinjala govoreći: “Tako mi Ibrahimovog Gospodara!”, iz njenog srca nije nestajalo ljubavi prema Poslaniku.