Hadis: Od Aiše, r.a., prenosi se da je kazala: "Neki čovjek kojeg su znali pod imenom Lubejd b. el-E'asam, iz plemena Benu Ruzejk opsihri Allahovog Poslanika, s.a.v.s., tako da se Allahovom Poslaniku činilo da je nešto uradio iako to nije učinio sve dok jednog dana ili jedne noći kada je bio kod mene ne posveti se dugom dovljenju i molitvi nakon koje kaza: 'Aiša, jesi li primijetila da mi je Uzvišeni Allah odgovorio na ono što sam od Njega tražio. Došla su mi dva čovjeka, jedan sjede kod mog uzglavlja, a drugi kod mojih nogu. Onda jedan kaza drugome: 'Od čega boluje ovaj čovjek?' Taj reče: 'Opsihren je.' Jedan upita: 'Ko ga je opsihrio?' Drugi reče: 'Lebid b. el-E'asam.' Ovaj upita: 'Pomoću čega?' Na to će drugi: 'Pomoću češlja i dlake te osušene kore muškog palminog cvijeta.' Ovaj upita: 'A gdje je sihr?' Drugi reče: 'U bunaru Zervan.' Otišao je tamo Allahov Poslanik, s.a.v.s., sa grupom ashaba, a kada se vratio kaza: 'Aiša, kao da mu je voda boje kne i kao da su vrhovi njegovih palmi šejtanske glave.' Ja rekoh: 'Zar ga nisi izvadio?' On kaza: 'Allah me je izliječio, pa nisam želio da ljudima u vezi s tim priređujem zlo.' I naredio je da se bunar zatrpa." (Hadis je zabilježio Buhari.)

عن عائشة رضي الله عنها قالت: سَحَرَ رسولَ الله صلى الله عليه وسلم رجلٌ من بني زُرَيق، يقال له لَبِيد بن الأَعْصَم، حتى كان رسول الله صلى الله عليه وسلم يُخَيَّل إليه أنه كان يَفْعل الشيء وما فَعَله، حتى إذا كان ذاتَ يوم أو ذات ليلة وهو عندي، لكنه دَعا ودَعا، ثم قال: «يا عائشة، أَشَعَرْتِ أنَّ اللهَ أفتاني فيما استَفْتَيْتُه فيه، أتاني رجلان، فقَعَد أحدُهما عند رأسي، والآخر عند رِجْلي، فقال أحدهما لصاحبه: ما وَجَعُ الرجل؟ فقال: مَطْبوب، قال: مَن طَبَّه؟ قال: لَبِيد بن الأَعْصَم، قال: في أي شيء؟ قال: في مِشْطٍ ومُشَاطة، وجُفِّ طَلْعِ نخلةٍ ذَكَرٍ. قال: وأين هو؟ قال: في بئر ذَرْوان» فأتاها رسول الله صلى الله عليه وسلم في ناس من أصحابه، فجاء فقال: «يا عائشة، كأنَّ ماءَها نُقَاعَة الحِنَّاء، أو كأنَّ رءوس نخلها رءوس الشياطين» قلت: يا رسول الله: أفلا استخرجتَه؟ قال: «قد عافاني الله، فكرِهتُ أن أُثَوِّرَ على الناس فيه شرًّا» فأمر بها فدُفِنَت.
[صحيح] - [متفق عليه]

Od Aiše, r.a., prenosi se da je kazala: "Neki čovjek kojeg su znali pod imenom Lubejd b. el-E'asam, iz plemena Benu Ruzejk opsihri Allahovog Poslanika, s.a.v.s., tako da se Allahovom Poslaniku činilo da je nešto uradio iako to nije učinio sve dok jednog dana ili jedne noći kada je bio kod mene ne posveti se dugom dovljenju i molitvi nakon koje kaza: 'Aiša, jesi li primijetila da mi je Uzvišeni Allah odgovorio na ono što sam od Njega tražio. Došla su mi dva čovjeka, jedan sjede kod mog uzglavlja, a drugi kod mojih nogu. Onda jedan kaza drugome: 'Od čega boluje ovaj čovjek?' Taj reče: 'Opsihren je.' Jedan upita: 'Ko ga je opsihrio?' Drugi reče: 'Lebid b. el-E'asam.' Ovaj upita: 'Pomoću čega?' Na to će drugi: 'Pomoću češlja i dlake te osušene kore muškog palminog cvijeta.' Ovaj upita: 'A gdje je sihr?' Drugi reče: 'U bunaru Zervan.' Otišao je tamo Allahov Poslanik, s.a.v.s., sa grupom ashaba, a kada se vratio kaza: 'Aiša, kao da mu je voda boje kne i kao da su vrhovi njegovih palmi šejtanske glave.' Ja rekoh: 'Zar ga nisi izvadio?' On kaza: 'Allah me je izliječio, pa nisam želio da ljudima u vezi s tim priređujem zlo.' I naredio je da se bunar zatrpa." (Hadis je zabilježio Buhari.)
[Vjerodostojan] - [Muttefekun alejh]

Objašnjenje

Aiša, r.a., majka vjernika, kazuje da je neki židov, kojeg su znali pod imenom Lebid b. el-E'asam, iz plemena Benu Ruzejk, opsihrio Allahovog Poslanika, s.a.v.s., tako da se Allahovom Poslaniku činilo da je nešto uradio iako to nije učinio. Kada je jednog dana bio kod nje, nije se njoj posvetio nego dugom učenju dove, sve dok mu Uzvišeni Allah nije ukazao na izlaz, pa ju je obavijestio kako mu je Uzvišeni Allah odgovorio na ono što je tražio i da su mu došla dva meleka, jedan je sjeo kod njegovog uzglavlja a drugi kod njegovih nogu. Tad su poveli razgovor koji je naveden u predaji, a iz kojeg je Poslanik shvatio sve u vezi sa sihrom. Otišao je na to mjesto sa grupom ashaba i izvadio sihr, a zatim se vratio Aiši... Allah je izliječio Poslanika od sihra, pa nije htio da oglašava ljudima i otvarati vrata zla, kao npr. da se licemjeri podsjete na sihr, da ga nauče i slično tome i da time onda naškode vjernicima. Tu je Poslanik postupio po principu ostavljanja koristi zbog bojazni da ne dovede do štete. Neki su učenjaci zanijekali kazivanje o sihru, koji je djelovao na Vjerovjesnika, s.a.v.s., vjerujući da to negira njegovo svojstvo neporočnosti i vrline Poslanika, s.a.v.s., kao da mu se prividi kako je vidio Džibrila, a on ga nije vidio, da mu se prividi kako mu je objavljeno, a nije mu ništa objavljeno. Ovo se sve odbija, jer argumenti njegove neporočnosti u onom što mu dolazi od Uzvišenog Allaha potvrđeni su i on je neporočan u dostavljanju. A neugodnosti koje je pretrpio od sihra nisu vezane za dostavljanje poslanice, nego je to vrsta iskušenja koja mu se mogu desiti, zbog njegove ljudske prirode, poput ostalih bolesti i nesreća. A dejstvo sihra, koji mu je spravljen, pojašnjen je u drugim predajama, a to je da mu se pričinjavalo da je imao intimni odnos sa svojom suprugom, a nije ga imao.