عن أنس بن مالك رضي الله عنه قال: جاء زيدُ بنُ حارثة يشكو، فجعل النبيُّ صلى الله عليه وسلم يقول: «اتَّقِ اللهَ، وأمسِكْ عليك زوجَك»، قال أنس: لو كان رسولُ الله صلى الله عليه وسلم كاتمًا شيئًا لكتم هذه، قال: فكانت زينبُ تَفْخرُ على أزواج النبي صلى الله عليه وسلم تقول: زوَّجَكنَّ أهاليكنَّ، وزوَّجني اللهُ تعالى من فوق سبع سموات، وعن ثابت: {وتُخفي في نفسِك ما اللهُ مُبْدِيهِ وتخشى الناسَ} [الأحزاب: 37]، «نزلت في شأن زينبَ وزيد بن حارثة».
[صحيح] - [رواه البخاري]
المزيــد ...
Prenosi se da je Enes kazivao: "Zejd b. Harisa došao je da se požali, pa mu je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, počeo govoriti: 'Boj se Allaha i nemoj razvesti svoju ženu!' Da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, išta krio, sakrio bi ovaj slučaj! Zejneba se znala ponositi u odnosu na druge Vjerovjesnikove, sallallahu alejhi ve sellem, žene, pa bi govorila: 'Vas su udale vaše porodice, a mene je udao Uzvišeni Allah iznad sedmerih nebesa!'" Od Sabita se prenosi da je ajet: "U sebi si skrivao ono što će Allah objelodaniti i ljudi si se bojao..." objavljen povodom slučaja Zejnebe i Zejda b. Harise.
[Vjerodostojan] - [Hadis bilježi imam Buhari]
Zejd b. Harise došao je Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, žaleći mu se na svoju suprugu Zejneb b. Džahš, te je tražio od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, savjet u vezi s rastavom od nje. Allah Uzvišeni objavio je Poslaniku da će se on oženiti Zejnebom; to mu je objavio prije nego što je Zejd razveo Zejnebu. Kada mu je Zejd došao u vezi s tim, Poslanik je kazao: "Boj se Allaha i ne puštaj svoju ženu!" Nakon toga ga je Allah ukorio riječima: "A kad ti reče onome kome je Allah milost darovao, a kome si i ti dobro učinio: 'Zadrži ženu svoju i boj se Allaha!' - u sebi si skrivao ono što će Allah objelodaniti i ljudi si se bojao, a preče je da se Allaha bojiš. I pošto je Zejd s njom živio i od nje se razveo, Mi smo je za tebe udali..." Ono što je Poslanik skrivao bilo je to što nije želio da se njome oženi iz bojazni od onoga šta će ljudi pričati, imajući u vidu da bi oženio ženu svoga usvojenog sina. Enes dalje pripovijeda: "Da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, išta krio, sakrio bi ovaj slučaj!", tj. pod pretpostavkom da je mogao nešto skriti od Objave, sakrio bi ovaj ajet, ali to je nedopustivo i šerijatski nemoguće. Onaj ko razmisli ustanovit će da je ovaj ajet jedan je najvećih dokaza istinitosti Muhammedova poslanstva. Naime, Allah obavještava ono što je krio u prsima od straha ljudi, pa je on to dostavio i pored činjenice da ga ovi ajeti ukoravaju, za razliku od stanja kada je čovjek lažov koji radi sve da se ne bi otkrio i na takav način doživio sramotu. Primjer tome jest i ajet: "Okrenuo se i namrštio..." Zejneba se znala ponositi u odnosu na druge Vjerovjesnikove, sallallahu alejhi ve sellem, žene - smatrala je da je njen brak sa Poslanikom bio po naredbi Allaha Svevišnjeg, i da je to jedna od najvećih vrijednosti, te da joj u tome nijedna Poslanikova žena nije ravna. Govorila je: "Vas su udale vaše porodice, a mene je udao Uzvišeni Allah iznad sedmerih nebesa!" Ovaj dio hadisa potvrđuje Allahovu uzvišenost, što je bilo poznato među vjernicima i općeprihvaćeno kod većine muslimana, a također i kod većine ljudi, osim kod onih koji su svoju prirodu iskrivili. To je jedno od svojstava koje se spoznalo na osnovu Objave, razuma i neiskvarene prirode. "I pošto je Zejd s njom živio i od nje se razveo", tj. tad je Allah Uzvišeni preuzeo na Sebe njenu udaju.