Hadis: "Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, presudio je da poklonjena stvar na doživotno korištenje pripadne onome kome je poklonjena."

عن جابر بن عبد الله رضي الله عنهما قال: «قضى رسول الله صلى الله عليه وسلم بالعُمْرَى لمن وهبت له». وفي لفظ: «من أُعمِر عمرى له ولعقبه؛ فإنها للذي أعطيها، لا ترجع إلى الذي أعطاها؛ لأنه أعطى عطاء وقعت فيه المواريث». وقال جابر: «إنما العمرى التي أجازها رسول الله صلى الله عليه وسلم ، أن يقول: "هي لك ولعقبك"، فأما إذا قال: "هي لك ما عشت"؛ فإنها ترجع إلى صاحبها». وفي لفظ لمسلم: «أمسكوا عليكم أموالكم ولا تفسدوها، فإنه من أُعمِر عمرى فهي للذي أُعمِرها حيًّا وميتًا ولعقبه».
[صحيح] - [متفق عليه. واللفظ الثاني: رواه مسلم (1625) بلفظ: " أيما رجل أعمر رجلا عمرى له .." أما قوله" وقال جابر": فرواه مسلم ح(1625). ولفظ: " أمسكوا عليكم..": رواه مسلم ح(1625)]

Prenosi se od Džabira b. Abdullaha, r.a., da je rekao: "Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, presudio je da poklonjena stvar na doživotno korištenje (umra) pripadne onome kome je poklonjena." U drugoj verziji ove predaje stoji: "Kome bude nešto poklonjeno na doživotno korištenje, njemu i njegovim potomcima, to pripada onome kome se da i ne vraća se davaocu, jer on je dao poklon u kojem postoji nasljeđivanje." Džabir je kazao: "Poklanjanje na doživotno korištenje koje je dozvolio Allahov Poslanik, s.a.v.s., jest da se izjavi: 'To je tebi i tvojim nasljednicima.' Međutim, ako kaže: 'To je tebi dok si živ', to znači da se vraća vlasniku." U Muslimovoj verziji stoji: "Zadržite svoje imetke i nemojte ih upropaštavati. A onaj ko pokloni na životno korištenje, to pripada onome kome se pokloni, živom i mrtvom, i njegovim nasljednicima."
[Vjerodostojan] - [Hadis bilježi imam Muslim - Muttefekun alejh]

Objašnjenje

"El-umra" i "er-rukba" jesu dvije vrste poklona koje su prakticirali predislamski Arapi. Neko bi poklonio kuću drugom čovjeku i izjavio: "Poklanjam ti je za tvoga ili svoga života." U tom slučaju su pazili kada će daroprimalac umrijeti da se njima vrati darovana stvar. Zakonodavac je potvrdio davanje dara, ali je dokinuo uobičajeni uvjet, a to je da se poklon vrati, jer je onaj ko traži povrat dara okarakterisan kao pas koji se povrati i poliže. Zbog toga je Vjerovjesnik, s.a.v.s., presudio doživotnim korištenjem (el-umra) onome kome je dat poklon i njegovim nasljednicima iza njega, upozoravajući da čuvaju svoje imetke (pogrešnim) mišljenjem da takav vid poklona nije obavezan i da je moguće da ga vrati, pa im je kazao: "Zadržite svoje imetke i nemojte ih upropaštavati. A onaj ko pokloni životno pravo, to pripada onom kome se pokloni, živom i mrtvom, i njegovim nasljednicima."