عن عائشة بنت أبي بكر رضي الله عنهما قالت: كانت في بريرة ثلاث سنن:
خُيِّرَتْ على زوجها حين عتقت.
وأُهْدِيَ لها لحم، فدخل علي رسول الله صلى الله عليه وسلم والبُرْمَةُ على النار، فدعا بطعام، فَأُتِيَ بخبز وأُدْمٌ من أدم البيت، فقال: ألم أَرَ البرمة على النار فيها لحم؟ قالوا: بلى، يا رسول الله، ذلك لحم تُصدِّق به على بريرة، فكرهنا أن نطعمك منه، فقال: هو عليها صدقة، وهو منها لنا هدية.
وقال النبي صلى الله عليه وسلم فيها: إنما الوَلاء لمن أعتق».
[صحيح] - [متفق عليه]
المزيــد ...
Od Aiše bint Ebi Bekr, radijallahu anhuma, se prenosi da je rekla: "Za Beririn slučaj su vezana tri sunneta (zakona, propisa): Kada je oslobođena dato joj je pravo da bira između ostanka u braku sa mužem i razvoda. Jedne prilike je dobila na poklon nešto mesa, pa je ušao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, a lonac (sa mesom) je bio na vatri, i tražio je da mu se donese hrana. Dali smo mu hljeb i nešto od hrane koja je bila u kući, a on je rekao: 'Zar nije na vatri lonac i u njemu meso?' Ogovorili smo: 'Jeste Allahov Poslaniče, to je meso koje je dato Beriri kao sadaka, i nismo htjeli da te time nahranimo.', a on je na to rekao: 'To je njoj sadaka, a nama je poklon od nje.' I rekao 'Doista el-vela' (pravo na nasljedstvo imovine roba) pripada onome ko oslobodi roba.'"
[Vjerodostojan] - [Muttefekun alejh]
Aiša, radijallahu anha, spominje nešto od bereketa svoje robinje Berire, zadovoljna što ju je kupila, jer ju je ta kupovina približila Beriri, zbog koje je Allah ukazao na tri propisa, koji su ostali da važe kao šerijatski propisi do Sudnjeg dana. Prvo: Ona je oslobođena, a bila je udata za roba, pa joj je dat izbor da izabere između ostanka u braku sa svojim mužem i razvoda braka. Zbog toga što njen muž, nakon njenog oslobađanja, više nije bio adekvatan suprug za nju (nije joj dolikovao). Ona je izabrala da se razvede od njega, pa je to ostalo kao sunnet svima nakon nje. Drugo: Dobila je kao sadaku nešto mesa, a bila je u kući Aiše, radijallahu 'anha. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je ušao u kuću, a meso je bilo u loncu (kuhalo se), pa je zatražio da mu donesu hranu. Donijeli su mu hljeb i nešto od hrane koja je bila u kući, a nisu mu donijeli meso koje je kao sadaku dobila Berira, jer su znali da Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ne jede sadaku. Pa ih je upitao: "Zar nije u loncu na vatri meso?", odgovorili su da jeste, ali da je to meso Beririna sadaka, pa nisu htjeli da ga time nahrane. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: "To je njoj sadaka a nama je poklon (hedija)." Treće: Kada je njena porodica htjela da otkupi Beriru od Aiše, radijallahu anha, postavili su uvjet da oni imaju pravo na nasljedstvo, da bi time stekli ugled i materijalnu korist. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je na to kazao: "Doista el-vela (pravo na nasljedstvo) pripada onome ko oslobodi roba." El-vela je veza između roba i njegovog vlasnika, nakon što vlasnik oslobodi roba. Tada on stiče pravo da naslijedi imetak svog roba, ukoliko ovaj nema drugih nasljednika, ili ukoliko se podijeli nasljedstvo među nasljednicima, pa nešto od toga pretekne.