عن عائشة رضي الله عنها قالت: «كان رسول الله صلى الله عليه وسلم يَسْتَفْتِحُ الصلاةَ بالتكبير، والقراءةَ بـ«الحمد لله رب العالمين» وكان إذا ركع لم يُشْخِصْ رأسه ولم يُصَوِّبْهُ ولكن بَيْن ذلك، وكان إذا رفَع رأسَه مِن الرُّكوع لم يَسْجُدْ حتى يَسْتَوِيَ قائِما، وكان إذا رفع رأسه من السَّجْدَة لم يَسْجُدْ حتى يَسْتَوِيَ قاعدا، وكان يقول في كلِّ رَكعَتَين التَّحِيَّة، وكان يَفْرِشُ رِجْلَهُ اليُسْرى ويَنْصِبُ رِجْلَهُ اليُمْنى، وكان يَنْهَى عن عُقْبَةِ الشَّيْطَانِ، ويَنْهَى أن يفْتَرِشَ الرَّجُلُ ذِرَاعَيْهِ افتِرَاش السَّبُعِ ، وكان يَخْتِمُ الصلاة بالتَّسلِيم». المزيد
Prenosi se da je Aiša, radijallahu anha, kazala: "Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, bi otpočinjao namaz tekbirom i učenjem: 'El-Hamdu lillahi Rabbil-alemin/Hvala Allahu, Gospodaru svjetova.' Kada bi išao na ruku', ne bi previše dizao glavu niti bi je previše spuštao, nego između toga. Kada bi se podigao s ruku'a, ne bi išao na sedždu dok se u potpunosti ne bi ispravio. Kada bi se digao sa prve sedžde, ne bi išao na drugu dok ne bi u potpunosti uspravno sjeo. Nakon svaka dva re kata učio je Et-Tehijjatu. Kada bi sjedao, ispružio bi lijevu nogu, a podvio desnu. Zabranjivao je sjedenje na petama (kao što sjedi) šejtan i pružanje podlaktica po zemlji (na sedždi) kao što ih pružaju zvjeri. Namaz bi završavao selamom."
