عَنْ أَبِي قَتَادَةَ، قَالَ: خطبَنا رسول الله صلى الله عليه وسلم، فقال: «إنكم تَسِيرُونَ عَشِيَّتَكُمْ، وتأتون الماء إن شاء الله غدا»، فانطلَق الناس لا يَلْوِي أحد على أحد، قال أبو قتادة: فبينما رسول الله صلى الله عليه وسلم يسير حتى ابهَارَّ الليلُ، وأنا إلى جنْبه، قال: فَنَعَس رسول الله صلى الله عليه وسلم، فمَاَل عن راحلته، فأتيتُه فدَعَمْته من غير أن أُوقِظه حتى اعتدل على راحلته، قال: ثم سار حتى تَهَوَّرَ الليل، مالَ عن راحلته، قال: فدعمتُه من غير أن أُوقِظه حتى اعتدل على راحلته، قال: ثم سار حتى إذا كان من آخر السَّحَر، مال مَيْلة هي أشد من الميْلتيْن الأولييْن، حتى كاد يَنْجَفِل، فأتيتُه فدعمْته، فرفع رأسه، فقال: «مَن هذا؟» قلت: أبو قتادة، قال: «متى كان هذا مسيرَك مني؟» قلت: ما زال هذا مَسِيري منذ الليلة، قال: «حفظك الله بما حفظت به نبيه»، ثم قال: «هل ترانا نَخْفى على الناس؟»، ثم قال: «هل تَرى من أحد؟» قلت: هذا راكب، ثم قلت: هذا راكب آخر، حتى اجتمعنا فكنا سبعةَ ركْب، قال: فمالَ رسول الله صلى الله عليه وسلم عن الطريق، فوضع رأسه، ثم قال: «احفظوا علينا صلاتنا»، فكان أوَّل مَن استيقظ رسول الله صلى الله عليه وسلم والشمسُ في ظهْره، قال: فقُمْنا فَزِعِين، ثم قال: «اركبوا»، فركبْنا فسِرْنا حتى إذا ارتفعت الشمس نَزَل، ثم دعا بِمِيضَأَة كانت معي فيها شيء من ماء، قال: فتوضأ منها وُضوءا دون وُضوء، قال: وبقي فيها شيء من ماء، ثم قال لأبي قتادة: «احفظْ علينا مِيضَأتك، فسيكون لها نَبَأ»، ثم أذَّن بلال بالصلاة، فصلَّى رسول الله صلى الله عليه وسلم ركعتين، ثم صلَّى الغَداة، فصنع كما كان يصنع كلَّ يوم، قال: وركِبَ رسول الله صلى الله عليه وسلم وركبْنا معه، قال: فجعل بعضنا يَهْمِس إلى بعض ما كفَّارة ما صنعنا بِتَفْريطِنا في صلاتنا؟ ثم قال: «أما لَكُم فيَّ أُسْوة»، ثم قال: «أمَا إنه ليس في النوم تَفْريط، إنما التفريط على من لم يصلِّ الصلاة حتى يجيء وقت الصلاة الأخرى، فمن فعل ذلك فليُصَلِّها حِينَ ينتبه لها، فإذا كان الغد فليصلها عند وقتها»، ثم قال: «ما تَرَوْن الناس صنعوا؟» قال: ثم قال: «أصبح الناس فَقَدُوا نبيهم»، فقال أبو بكر وعمر: رسول الله صلى الله عليه وسلم بَعْدَكم، لم يكن لِيُخلِّفكم، وقال الناس: إن رسول الله صلى الله عليه وسلم بيْن أيديكم، فإن يطيعوا أبا بكر، وعمر يَرْشُدُوا، قال: فانْتهيْنا إلى الناس حين امتدَّ النهار، وحَمِي كل شيء، وهم يقولون: يا رسول الله هَلَكْنا، عطِشْنا، فقال: «لا هُلْكَ عليكم»، ثم قال: «أَطْلِقوا لي غُمَرِي» قال: ودعا بالمِيضَأة، فجعل رسول الله صلى الله عليه وسلم يصُبُّ، وأبو قتادة يَسْقِيهم، فلم يعد أن رأى الناس ماء في الميضأة تكابوا عليها، فقال رسول الله صلى الله عليه وسلم: «أحسنوا المَلَأ كلُّكُم سيَرْوَى» قال: ففعلوا، فجعل رسول الله صلى الله عليه وسلم يصبُّ وأسقِيهم حتى ما بقي غيري، وغير رسول الله صلى الله عليه وسلم، قال: ثم صب رسول الله صلى الله عليه وسلم، فقال لي: «اشرب»، فقلت: لا أشرب حتى تشرب يا رسول الله قال: «إن ساقيَ القوم آخرهُم شربا»، قال: فشربتُ، وشرب رسول الله صلى الله عليه وسلم، قال: فأتى الناس الماء جامِّينَ رِوَاءً، قال: فقال عبد الله بن رباح: إني لأحدِّث هذا الحديث في مسجد الجامع، إذ قال عمران بن حصين انظر أيها الفتى كيف تحدِّث، فإني أحد الركب تلك الليلة، قال: قلت: فأنت أعلم بالحديث، فقال: ممَّن أنت؟ قلت: من الأنصار، قال: حدِّث، فأنتم أعلم بحديثكم، قال: فحدَّثت القوم، فقال عمران: لقد شهدت تلك الليلة، وما شَعَرتُ أن أحدا حفظه كما حفظته.
[صحيح] - [متفق عليه]
المزيــد ...
Od Ebu Katade se prenosi: "Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, obratio nam se govoreći: 'Vi ćete ići cijelo ovo vaše poslijepodne i cijelu noć i stići ćete sutra, ako Bog da, do vode.' Ljudi su putovali ne osvrćući se jedan na drugog sve do ponoći, a među nama bijaše i Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i ja bijah u njegovoj blizini. Poslanik zadrijema i nage se u sedlu, a budući da je polusnom spavao, primakoh se te ga poduprijeh i ispravih ne probudivši ga. Putovali smo dalje bez zastoja a noć već bijaše pri izmaku, no ja primijetih ponovo da je Poslanik naget na svojoj jahalici te mu priđoh, lagahno ga poduprijeh i ispravih ne probudivši ga. Putovanje smo nastavili sve do izmaka zore, no on se nagnu, ovaj put mnogo više nego prije, ali ja priskočih te ga pridržah da ne padne. On podiže glavu i priupita ko sam. Rekoh mu da sam Ebu Katade. 'Otkada si u mojoj blizini?', upita me on. 'Od početka noći (sinoć).', odgovorih mu. 'Allah te sačuvao onako kako si ti čuvao Njegovog Vjerovjesnika! Misliš li da bismo se izgubili od ljudi? Primećuješ li nekoga za nama?' 'Da, eno jednog, drugog...', dok nas se ne skupi sedmorica, a onda Poslanik skrenu s puta te leže, i prije negoli će zaspati, kaza nam: 'Pazite da nam namaz ne prođe!' Poslanik se prvi probudio, a Sunce mu već udaraše u leđa. Ustajali smo ustrašeno dok nas on ne pozva da pojašemo i nastavimo putovanje. Zaustavili smo se kada se Sunce već bijaše podiglo na nebu, tad sjahasmo i on zatraži posudu s vodom koju sam kod sebe imao te se abdesti na kraći način, ne potrošivši puno vode, tako da je u posudi nešto ostalo i meni. Kazao mi je: 'Sačuvaj nam to i posudu, jer će se za nju čuti!' Bilal je zatim proučio ezan a Poslanik je klanjao dva rekata sunneta a potom i farze, postupivši na način koji je činio svakog dana. Poslanik pojaha devu a mi za njim krenusmo dok se neki nisu počeli došaptavati među sobom govoreći: 'Šta li je keffaret (naknada) za namaz koji smo nehatom propustili?' 'Nisam li ja vaš uzor? San nije nemarnost, već je nemarnost ostavljanje namaza sve dok ne nastupi sljedeće namasko vrijeme. Ko namaz propusti neka ga nadoknadi kada se toga sjeti. Kada sutradan dođe njegovo vrijeme, neka ga obavi u njegovu vaktu. Šta mislite šta su ostali uradili!?" Kada su ostali osvanuli, primijetiše da nema Poslanika medu njima. Ebu Bekr i Omer, Allah bio zadovoljan njima dvojicom, rekoše prisutnima: 'Allahov Poslanik je iza vas, nije vas ostavio za sobom.' Drugi su rekli: 'Poslanik je pred vama.', pa ako ljudi poslušaju Ebu Bekra i Omera, postupit će ispravno. Sustigli smo ljude kad je dan bio prilično odmakao i kad se sve bijaše užarilo. Ljudi su govorili: 'Gotovi smo, Božiji Poslaniče! Umrijesmo od žeđi!', a on im uzvrati: 'Nećete stradati. Dohvatite mi moju posudicu!' Kad mu je dodaše, on zatraži veću posudu i poče naljevati u nju vodu, a ja (Ebu Katade) počeh napajati ljude. Kad god bi ugledali vodu u posudi, potiskali bi se oko nje pa im Poslanik reče: 'Uljudite se skupino, jer svako će biti napojen!' Oni ga poslušaše i Poslanik nastavi sipati vodu a ja ih napajati sve dok na kraju ne ostadosmo nas dvojica. Poslanik sipa vode i ponudi mi je: 'Na tebe je red, pij!' Rekoh mu: 'Ne mogu piti dok se ti ne napiješ, Božiji Poslaniče.' 'Onaj koji ljude napaja posljednji pije!', kaza mi on. Napih se vode, a Poslanik poslije mene. Tako su ljudi sebi našli obilnu vodu. Abdullah ibn Rebah kaže: 'Kad sam ljudima kazivao ovaj hadis u glavnoj džamiji, obratio mi se Imran ibn Husajn riječima: 'Pazi momče kako ćeš pripovijediti taj hadis jer ja sam bio jedan iz kolone te noći.' 'Tebi je bolje poznat nego meni.', rekoh mu. 'Od kojeg si plemena?', upita on. Rekoh mu da sam od ensarija. 'Nastavi s kazivanjem jer vi najbolje znate svoje hadise.', reče mi. Ja nastavih pripovijedati a Imran mi po završetku reče: 'Svjedokom sam događaja te noći. Nisam mislio da je to iko još upamtio kao ja!'"
[Vjerodostojan] - [Muttefekun alejh]
Ovaj hadis govori o tome da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bio na putovanju sa skupinom ashaba, pa im je nestalo vode. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, obradovao ih je da će uskoro naći vodu ispred njih, pa su neki požurili, tako da su pretekli i Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i ashabe. Među njima je bio Ebu Katade. Bila je noć, pa je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, počeo drijemati, a Ebu Katade ga je podupirao kako ne bi pao s jahalice. Kada je to vidio Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zamolio je Allaha da ga sačuva kao što je on čuvao njega. Poslije ga je obavijestio da će se ljudi razići, te da će im Ebu Bekr i Omer kazati da su oni iza njih i da će biti upućeni, ako mu se pokore. Ovo je jedan od znakova vjerovjesništva. Nakon toga su svi zaspali po noći i nisu se probudili dok ih vrelina Sunca nije probudila. Tada je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pojasnio da se onaj ko nenamjerno prespava namaz, ne smatra nemarnim, nego ima opravdanje. Nemaran je onaj ko pusti da mu prođe vrijeme namaza. Kada su Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i ashabi koji su bili s njim stigli do ostalih, oni su već bili pali od žeđi. Tada im je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kazao radosnu vijest o tome da će se napiti vode. Zatražio je od Ebu Katade posudu s vodom koju su koristili za abdest, a nije je bilo u velikim količinama. On se abdestio i ljude pozvao da piju iz nje. Svi su ljudi se napili vode, tako da su ostali samo Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i Ebu Katade, radijallahu 'anhu. Tada se Ebu Katade napio, ali nakon što mu je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kazao da onaj ko druge napaja zadnji pije. To je bila jedna od nadnaravnih pojava vezanih za Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.