عن حنظلة بن قيس قال: سألت رافع بن خديج عن كراء الأرض بالذهب والورق؟ فقال: لا بأس به، إنما كان الناس يؤاجرون على عهد رسول الله صلى الله عليه وسلم بما على المَاذَيَاناتِ، وأَقْبَالِ الجَدَاوِلِ، وأشياء من الزرع؛ فيهلك هذا، ويسلم هذا، ولم يكن للناس كراء إلا هذا؛ ولذلك زجر عنه، فأما شيء معلوم مضمون؛ فلا بأس.
[صحيح] - [رواه مسلم]
المزيــد ...
Hanzala b. Kajs el-Ensari kazao je: "Pitao sam Rafi'a b. Hadidža o izdavanju zemlje pod zakup za zlato i srebro, pa je rekao: 'Nema smetnje u tome.' Ljudi su u vrijeme Allahovog Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, izdavali zemlju u zakup za žito koje će roditi na dvjema obalama rijeke i potoka, pa (su učestale prepirke oko toga, jer) bi nekada bilo uništeno sve drugo osim onog oko rijeka, a ljudi su u zakup davali samo na takav način, te je zbog toga (Allahov Poslanik) to i zabranio. Ako je riječ o nečemu poznatom i sigurnom, onda nema smetnje."'
[Vjerodostojan] - [Hadis bilježi imam Muslim]
Rafi' b. Hadidž spominje da je njegova porodica u Medini imala najviše u posjedu poljoprivrednog zemljišta i bašči. Oni su iznajmljivali zemljište na način kako se to radilo u predislamskom periodu, pa su davali zemljište na zirat pod uslovom da njima pripadne jedna strana, a onome ko se bavi poljoprivredom, druga strana, pa bi nekada jedna strana urodila plodom, a druga bila uništena. Nekada bi vlasniku zemljišta davali bolji dio zemlje, poput onoga koji rađa pored rijeka i obala, pa bi taj dio bio uništen, a drugi sačuvan i obrnuto. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zabranio im je ovakav vid poslovanja jer on sadrži jednu vrstu nejasnoće, rizika i nepravde. Mora se znati i označiti naknada kao što mora postojati ravnopravnost po pitanju zarade i gubitka. Ako se radi o jednom njenom dijelu onda je to zajednički vid poslovanja koji mora biti utemeljen na pravdi i jednakosti u dobiti i gubitku i mora biti određen procentualno, kao npr. četvrtina ili polovina. Ako se radi o naknadi, onda je to iznajmljivanje prilikom čega mora biti poznata naknada. Ono je dozvoljeno, bez obzira da li bilo za zlato i srebro ili žitarice i plodove koji rađaju iz zemljišta, ili žitarice te vrste ili neke druge vrste. To je vid iznajmljivanja zemljišta, ugovora o kultivaciji ili napoličarstva i kao takvo dozvoljeno je zbog hadisa koji je općeg karaktera, a u kojem stoji: "Ako je nešto poznato i zajamčeno, u tome nema ništa sporno."