Hadis: "Namaz Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, (je bio ravnomeran): njegovo pregibanje na ruku', podizanje sa ruku'a, sedžda i sjedenje između dvije sedžde, vremenski su trajali skoro jednako."

عن الحكم قال: غَلَب على الكُوفة رجُل -قد سَمَّاه- زَمَنَ ابن الأشْعَث، فأمر أبَا عُبيدة بن عبد الله أن يصلِّي بالناس، فكان يصلِّي، فإذا رَفع رأسه من الرُّكوع قام قَدْر ما أقُول: اللَّهُم ربَّنا لك الحَمد، مِلْءَ السَّماوات ومِلْءَ الأرض، ومِلْءَ ما شِئت من شَيء بعد، أهْل الثَّناء والمَجد، لا مانع لما أعْطَيت، ولا مُعْطِي لما مَنعت، ولا يَنفع ذَا الجَدِّ مِنْك الجَدِّ. قال الحَكم: فَذَكَرت ذلك لعَبد الرَّحمن بن أبي ليلى فقال: سمعت البَرَاء بن عَازب يقول: «كانت صلاة رسول الله صلى الله عليه وسلم وركُوعه، وإذا رفع رأسه من الرُّكوع، وسُجوده، وما بَيْن السَّجدتين، قريبًا من السَّوَاء» قال شُعبة: فذَكَرْتُه لِعَمرو بن مُرَّة فقال: قد رأيت ابن أبي ليلى، فلم تَكن صلاته هكذا.
[صحيح] - [رواه مسلم]

Prenosi se da je El-Hakem kazao: "U Kufi je zavladao čovjek (čije je ime spomenuo) u vrijeme Ibnul-Eš'asa, pa je naredio Ebu Ubejdi b. Abdullahu da ljudima predvodi namaz. On je klanjao, pa kada bi se podigao sa ruku'a, stajao bi onoliko koliko za koliko bi mogao izgovoriti: 'Allahumme Rabbena lekel-hamdu, mil'us-semavati ve mil'ul-erdi ve mil'u ma ši'te min šej'in ba'd, ehles-sena'i vel-medžd, la mani'a li ma ea'tajte ve la mu'tije li ma mene'ate ve la jenfe'u zel-džeddi minkel-džedd/Allahu, Gospodaru naš, Tebi pripada hvala koja ispunjava nebesa i Zemlju, i, preko toga, prostor koji Ti želiš. Ti zaslužuješ hvalu i slavu. Allahu, niko ne može spriječiti ono što Ti daješ, niti dati ono što Ti sprečavaš; niti će bogatašu kod Tebe koristiti njegovo bogatstvo!'" El-Hakem veli: "To sam spomenuo Abdurrahmanu b. Ebi Lejli, a on je rekao: 'Čuo sam Bera b. Aziba da kaže: 'Namaz Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, (je bio ravnomeran): njegovo pregibanje na ruku', podizanje sa ruku'a, sedžda i sjedenje između dvije sedžde, vremenski su trajali skoro jednako.'" Šu'be kaže: 'To sam spomenuo Amru b. Murri, pa je on kazao: 'Vidio sam Ibn Ebi Lejlu, a njegov namaz nije bio takav.'"
[Vjerodostojan] - [Hadis bilježi imam Muslim]

Objašnjenje

Značenje hadisa: "U Kufi je zavladao čovjek (čije je ime spomenuo), u vrijeme Ibnul-Eš'asa, pa je naredio Ebu Ubejdi b. Abdullahu da ljudima predvodi namaz..." Taj čovjek se zvao Metar b. Nadžije, kao što se navodi u drugoj predaji, a Ebu Ubejde je Abdullah b. Mes'ud, radijallahu 'anhu. On je klanjao, pa kada bi se podigao sa ruku'a, stajao bi onoliko koliko za koliko bi mogao izgovoriti: "Allahumme Rabbena lekel-hamd", i ovo je jedna od namaskih obaveza koju treba ispuniti, dok je dodatak u kojem stoji: "mil'us-semavati...", pohvalno izgovoriti, jer Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, kaže: "Kada imam kaže: 'Semi'allahu limen hamideh', vi recite: 'Rabbena lekel-hamd.'" Značenje riječi: "Allahumme Rabena lekel-hamd", te riječi su i dova i priznanje, a znače: Gospodaru, uslišaj nam dovu i Tebi hvala na uputi. "Mil'us-semavati ve mil'ul-erdi: Ovdje se misli na veličanje i na brojnost, tj. Ti si Gospodaru naš zaslužan da ti se zahvaljuje zahvalom, koja da se pretvori u tijelo, ispunila bi sve to. Ve mil'u ma ši'te min šej'in ba'd: I onoliko koliko mi ne znamo od Tvog prostranog carstva. Ehles-senai vel-medžd: Ti si, Gospodaru naš, zaslužan da ti se zahvaljuje i da se veličaš, slaviš i uzdižeš. Onaj ko zaslužuje aposlutnu pohvalu i veličanje je Allah Uzvišeni. La mani'a lima e'atajte: Niko ne može da spriječi ono što Ti daješ. Ve la mu'ti lima mene'ate: Niko ne može dati ono što Ti uskratiš, shodno Tvojoj mudrosti i pravdi. Ve la jenfe'u zel-džeddi minkel-džedd: bogatašu neće kod Tebe koristiti njegovo bogatstvo i ono ga neće spasiti kazne, niti će mu donijeti nagradu. El-Hakem veli: 'To sam spomenuo Abdurrahmanu b. ebi Lejli, a on je rekao: 'Čuo sam Bera b. Aziba da kaže: 'Namaz Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, pregibanje na ruku', podizanje sa ruku'a, sedžda i između dvije sedžde, vremenski su otprilike trajali jednako.' Tj. Sastavni dijelovi Poslanikovg namaza bili su otprilike jednaki, iako je među njima bila mala razlika. Kada bi oduljio stajanje, oduljio bi otprilike toliko i ruku', a tako je postupao i kod drugih ruknova. Ukoliko bi skratio stajanje, skratio bi i ruku', a tako je radio i sa drugim ruknovima namaza. Ovaj hadis se odnosi na određene situacije, jer bi Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, nekada oduljivao svoj namaz, tako da se ovaj hadis primjenjuje u određenim stanjima i vremenima. Dakle, Poslanikov namaz, odnosno njegovi sastavni dijelivi bili bi približno jednaki, tj. njegov ruku', podizanje sa ruku'a, sedžde, sjedenje između sedždi bili bi otprlike jednakog trajanja, a nekada bi, u određenim situacijama, oduljivao sa stajanjem i učenjem.