Hadis: "Oko suzi i srce žali, ali nećemo izgovoriti ništa osim onog čime je zadovoljan naš Gospodar. Uistinu, smo mi zbog rastanka s tobom, o Ibrahime, ožalošćeni!"

عن أنس رضي الله عنه : أن رسول الله صلى الله عليه وسلم دخل على ابنه إبراهيم رضي الله عنه وهو يجود بنفسه، فجعلت عينا رسول الله صلى الله عليه وسلم تذرفان. فقال له عبد الرحمن بن عوف: وأنت يا رسول الله؟! فقال: «يا ابن عوف إنها رحمة» ثم أتبعها بأخرى، فقال: «إن العين تدمع والقلب يحزن، ولا نقول إلا ما يرضي ربنا، وإنا لفراقك يا إبراهيم لمحزونون».
[صحيح] - [رواه البخاري وروى مسلم بعضه]

Enes, radijallahu anhu, prenosi da je Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, ušao kod sina Ibrahima, a on na izdisaju, pa je zaplakao i suze prolio. Tada mu Abdurrahman b. Avf reče: "Zar i ti, Allahov Poslaniče?!", a on odgovori: "Ibn Avfe, zaista je ovo milost Allahova!", a zatim dodade: "Oko suzi i srce žali, ali nećemo izgovoriti ništa osim onog čime je zadovoljan naš Gospodar. Uistinu smo mi zbog rastanka s tobom, o Ibrahime, ožalošćeni!"
[Vjerodostojan] - [Muttefekun alejh]

Objašnjenje

Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, ušao je kod svoga sina Ibrahima, a on je bio na izdisaju, pred samu smrt, pa je zaplakao i suze prolio. Tada ga Abdurrahman b. Avf u čudu upita: "Zar i ti, Allahov Poslaniče?!", tj. činiš kao i ostali ljudi, nisi strpljiv prilikom nedaće, a poznato je da podstičeš na strpljivost. On odgovori: "Zaista je ovo milost Allahova", tj. samilost, blagost srca prema djetetu, a zatim dodade: "Oko suzi i srce žali, ali nećemo izgovoriti ništa osim onog čime je zadovoljan naš Gospodar. Uistinu, smo mi zbog rastanka s tobom, o Ibrahime, ožalošćeni!" Dakle, samilost nije u koliziji sa strpljenjem i vjerovanjem u sudbinu.